побијати
//pobǐːjati//
Serbo-Croatianverb
Definitions
- 1.to kill (many)
- 2.to refute (arguments, claim etc.)
- 3.to fight
Forms
- поби́јатиcanonical • imperfective
- pobíjatiromanization
- побијатиinfinitive
- поби́ја̄њеnoun-from-verb
- побијамpresent • singular
- побијашpresent • singular
- побијаpresent • singular • third-person
- побијамоplural • present
- побијатеplural • present
- побијајуplural • present • third-person
- побијат ћуfuture • future-i • singular
- побијаћуfuture • future-i • singular
- побијат ћешfuture • future-i • singular
- побијаћешfuture • future-i • singular
- побијат ћеfuture • future-i • singular • third-person
- побијаћеfuture • future-i • singular • third-person
- побијат ћемоfuture • future-i • plural
- побијаћемоfuture • future-i • plural
- побијат ћетеfuture • future-i • plural
- побијаћетеfuture • future-i • plural
- побијат ће̄future • future-i • plural • third-person
- побијаћеfuture • future-i • plural • third-person
- бу̏де̄м побијаоfuture • future-ii • singular
- бу̏де̄ш побијаоfuture • future-ii • singular
- бу̏де̄ побијаоfuture • future-ii • singular • third-person
- бу̏де̄мо побијалиfuture • future-ii • plural
- бу̏де̄те побијалиfuture • future-ii • plural
- бу̏дӯ побијалиfuture • future-ii • plural • third-person
- побијао самpast • perfect • singular
- побијао сиpast • perfect • singular
- побијао јеpast • perfect • singular • third-person
- побијали смоpast • perfect • plural
- побијали стеpast • perfect • plural
- побијали суpast • perfect • plural • third-person
- би̏о сам побијаоpast • pluperfect • singular
- би̏о си побијаоpast • pluperfect • singular
- би̏о је побијаоpast • pluperfect • singular • third-person
- би́ли смо побијалиpast • pluperfect • plural
- би́ли сте побијалиpast • pluperfect • plural
- би́ли су побијалиpast • pluperfect • plural • third-person
- побијахimperfect • past • singular
- побијашеimperfect • past • singular
- побијашеimperfect • past • singular • third-person
- побијасмоimperfect • past • plural
- побијастеimperfect • past • plural
- побијахуimperfect • past • plural • third-person
- побијао бихconditional • conditional-i • singular
- побијао биconditional • conditional-i • singular
- побијао биconditional • conditional-i • singular • third-person
- побијали бисмоconditional • conditional-i • plural
- побијали бистеconditional • conditional-i • plural
- побијали биconditional • conditional-i • plural • third-person
- би̏о бих побијаоconditional • conditional-ii • singular
- би̏о би побијаоconditional • conditional-ii • singular
- би̏о би побијаоconditional • conditional-ii • singular • third-person
- би́ли бисмо побијалиconditional • conditional-ii • plural
- би́ли бисте побијалиconditional • conditional-ii • plural
- би́ли би побијалиconditional • conditional-ii • plural • third-person
- -imperative • singular
- побијајimperative • singular
- -imperative • singular • third-person
- побијајмоimperative • plural
- побијајтеimperative • plural
- -imperative • plural • third-person
Conjugation
Infinitive:побијати
| he/she/it | побија |
| they | побијају |
he/she/it
побија
they
побијају
Full conjugation of побијати →